Andrea

„Andrea!“ –uzviknula je Erin.
„Idem!“ –potrčala sam niz stepenice koje su bile skliske.

Svako toliko bi mi noga skliznula, pa sam se zamalo više puta spotaknula, ali bila sam dovoljno čvrsta i držača se za drveno stubište. Erin je stajala u hodniku i zbunjeno me promatrala dok sam se ja veselila jer se niti jednom nisam spotaknula. Nažalost, pomislila sam to prerano i pala na zadnju stepenicu, na guzicu.

„Trebala si nešto?“ –upitala sam ju se dizajući se sa poda.
„Danas si hiperaktivna, ha?“ –odmahnula je glavom.
„Vesela sam. Što si me trebala?“
„Žao mi je što ću ti morati upropastiti veselje, ali Jaremy i ja idemo večeras na večeru kod njegovih prijatelja, pa ćeš morati pričuvati Holly!“

Oblikovala sam usta u slovo o promatrajući začuđeno sestru. Ne sjećam se kad sam posljednji put izašla vani za vikend jer sam morala učiti puno za ispite, dođe subota u kojoj smo se Willow i ja dogovorile da izađemo na samo vani i onda mi to vlastita sestra mora upropastiti. Gdje je tu pravda?!

„Zašto ne može s vama?“ –upitala sam ju začuđeno.
„Zato što bi joj se rano počelo spavati. Dugo nisam bila vani, Andy!“ –uzdahnula je.
„Niti ja.“
„Ti možeš svaki vikend vani, a i izlaziš svaki dan. Ja ne mogu svaki dan na samo sa Jaremyem kod njegovih prijatelja!“
„Ali... ali...“
„Nema ali, Andrea! Pričuvat ćeš ju i gotovo!“

Zakolutala sam očima, te ušla namrgođeno u dnevni boravak. Sjela sam na trosjed i duboko uzdahnula. Kad sam pogledala na sat, shvatila sam da je vrijeme da odem s Willow na kavu do grada i znala sam koliko će biti razočarana kad joj kažem da ne mogu večeras vani.

***

„Zar ju ne može povesti sa sobom?!“ –upitala je šokirano.

Slegnula sam ramenima.

„Rekla je da će se se Holly brzo početi spavati, a da ne želi ranije otići s večere.“ –uzdahnula sam.

Pogledala me tužnim pogledom, pa smo oboje istovremeno uzdahnule.

„To nije fer!“ –prekrižila je ruke na prsima. „Zar nije mogla pronaći dadilju?“
„Naravno da jest, ali zašto bi kad može upropastiti sestri izlazak?“ –nasmijala sam se.

Willow je razočarano odmahnula glavom. Dogovarale smo se danima za onu večer. Rekla sam Natheu da namjeravam izaći sa prijateljicom, a on se naravno, nije žalio. Popodne sam ga nazvala kako bih ga pitala hoće li mi raditi društvo jer nisam željela da Willow ostane kod kuće zbog mene.

„I s kime ću ja sada izaći?“ –prislonila je glavu na šaku.

Pogledala sam u stranu i pogledala kroz prozor. Kole je prolazio onuda zamišljenim pogledom. Razvukla sam osmijeh od uha do uha, dignula se sa stolice i potrčala iz kafića kako bih ga zaustavila.

„Kole!“ –uzviknula sam, a on je stao.
„Hej, Andy.“ –pozdravio me.
„Što radiš večeras?“
„Vjerojatno ću biti doma. Zašto?“
„Dođi!“ –povukla sam ga sa sobom.

Moja je najbolja prijateljica sjedila za stolom i zamišljeno gledala kroz prozor.

„Našla sam ti svoju zamjenu.“ –potapšala sam Kolea po prsima.

Willow me zbunjeno pogledala. Pogledala sam u Kolea nacerivši se dok je on zbunjeno gledao u mene. Njih dvoje su se pogledali upitnim izrazom lica, očito ne shvaćajući što sam onime mislila reći.

„Willow ne može sama vani, a ja ne mogu s njome jer mi je Erin pokvarila planove, a ti ne ideš vani, pa možeš s njom!“ –objasnila sam.
„Ne želim gnjaviti!“ –Willow je odmahnula glavom, na što sam ja zakolutala očima.
„Ne gnjaviš.“ –rekao je Kole. „Ja nisam nigdje namjeravao otići jer su me svi zeznuli, ali s obzirom da ti nemaš s kime otići, a želiš onda idem ja s tobom!“
„Zbilja ti nije teško?“
„Nije.“

Razvukla je osmijeh od uha do uha.

***

Otišla sam sama u trgovački centar kupiti hranu koju sam namjeravala navečer pojesti. Naravno, ništa od toga nije bilo zdravo jer sam odlučila kupiti razne grickalice kako bi ih pojela dok Nathe i ja budemo gledali film. On nije trebao jesti ništa, makar mi je tako rekao, pošto njegovo tijelo može podnijeti samo krv i ništa više, ali zato ću se ja obogatiti za nekoliko kilograma.

Vrata lifta podzemnog parkirališta su se otvorila. Izašla sam vani dok su moje potpetice odjekivale onim praznim mjestom, dok sam tražila u torbi ključeve automobila. Dok sam ih vadila iz nje, pali su na pod. Opsovala sam, spustila se kako bi ih podigla, a kad sam podignula glavu ugledala sam Viktora pred sobom.

„Jebote!“ –uzviknula sam i napravila nekoliko koraka unazad. „Jesi li ti normalan?“
„Donekle.“ –nacerio se. „Trebaš pomoć?“
„Ne.“
„Ma kako smo druželjubivi?“

Zakolutala sam očima, prošla pored njega i krenula prema autu.

„Nije ti do pričanja?“ –pojavio se neočekivano kraj mene, ali morala sam pretpostaviti da hoće jer su svi oni bili brzi.
„Znam tko si, ok?“ –stala sam, ljutito gledajući u njega.
„I tvoj je dečko poput mene.“
„On ne ubija ljude.“
„Kako znaš da ja to radim?“
„Rekao mi je.“

Oblikovao je usta u slovo o, a ja sam klimnula glavom i nastavila hodati prema Mustangu jedva čekajući da se makne od mene. Već danima me proganjao. Gdje god bih se pojavila, bio bi i on, a Nathea, naravno, tada ne bi bilo kraj mene. Iritirao me i imala sam osjećaj da me neprestano prati. Mrzila sam takvo što, ali nitko nije volio kad ga netko prati bez prestanka, kad ga ne pušta na miru, kad se ponaša kao da ti je sjena.

„Rekao ti je...“ –stao je preda mnom, a ja sam prekrižila ruke na prsima. „Rekao ti je ono što sam nekada bio!“

Nasmijala sam se i zakolutala očima.

„Vidim da se Nathe promijenio.“ –nastavio je.
„O čemu pričaš?“ –začuđeno sam pogledala u njega.

Podignuo je ruku i spustio majicu. Nježno je njome prošao preko mjesta na kojemu je bio ožiljak Natheovog ugriza, pa sam ga udarila po ruci i bijesno pogledala u njega.

„Nije dobro to što činiš.“ –rekao je.
„To su moje stvari, jasno?“ –uzvratila sam ljutito i odmarširala prema autu.
„Mogao bi te ozlijediti!“
„Šuti!“
„Bila bi sigurnija kraj mene ili da se makneš od njega!“

Okrenula sam se, a on je stajao odmah iza mene. Krenula sam ga ošamariti, ali me on zaustavio tako što mi je uhvatio ruku. Ljutito sam ju pokušala istrgnuti, a on me u onom trenutku privukao sebi i poljubio. Široko sam raširila oči i, znajući da je čvrsto držao moje obje ruke, udarila sam ga nogom između njegove. Zajaukao je i uhvatio za spolovilo, a ja sam ga udarila šakom u glavu i bijesno ušla u auto.

Nathaniel

Sjedio sam na fotelji i promatrao Andreu kako bijesno hoda gore – dolje po kući. Nisam znao što se dogodilo jer je bila smirena preko telefona, kad sam ju posljednji put čuo. Bila je malo razočarana što neće izaći s Willow, ali pomirila se s time jer sam joj rekao da ću ja provesti vrijeme s njome.

„Što je bilo?“ –upitao sam ju.
„Ništa.“ –prostrijelila me pogledom.

Zbunjeno sam gledao u nju.

„Imaš pms?“ –upitao sam ju tiho.
„Zašto vi dečki uvijek krivite pms kad smo živčane?!“ –proderala se.

Osmjehnuo sam joj se, te okrenuo prema televiziji kako bih izbjegnuo daljnji sukob. Svako toliko bih pogledao u nju, dok je ona nervozno čistila police, pa sam pomislio da ju je možda Erin natjerala da počisti, ali sumnjao sam u to. Po Andreinim pričama, njena je sestra uvijek čistila po kući i rijetko kad bi ju pitala za pomoć. Nešto je drugo bilo u pitanju, a što – nije mi željela reći.

„Andrea, dođi.“ –rekao sam joj.

Pogledala me namrgođenim pogledom, bacila krpu na policu i bezvoljno prišla trosjedu bacivši se na njega. Duboko je uzdahnula i pogledala me svojim velikim, smeđim očima.

„Što je bilo?“ –upitao sam ju.
„Srela sam Viktora.“ –odgovorila je uzdahnuvši.

Nakrivio sam glavu. Zadnji put sam ga vidio prije nekoliko dana, kad me opet gnjavio.

„Gdje?“ –uzvratio sam.
„Na parkiralištu centra.“ –objasnio je.
„Što se dogodilo? Je li te napao?“

Oblikovala je usta u slovo o i skrenula pogled.

„Što ti je učinio?!“ –naglo sam se digao sa fotelje.
„Je li poljubac napad?“ –promrmljala je.

Vratio sam se natrag na fotelju i šokirano gledao ispred sebe. Razmišljao sam o onome što mi je rekla i nisam bio siguran jesam li dobro čuo.

„Viktor te poljubio?“ –šokirano sam pogledao u nju.

Klimnula je glavom i napravila zgroženi izraz lica.

„Ali dobio je šaku u glavu i međunožje.“ –nadodala je.

Nisam mogao, a da se ne nasmijem. Zamišljao sam scenu u glavi i jednostavno nisam mogao vjerovati da ga je moja cura udarala. Inače su se cure uvijek vrtjele oko njega, ali Andrea nije. Ona nije bila poput drugih, a to sam odavno shvatio. Naravno, to nije značilo da nisam u onom trenutku želio otkinuti glavu svom bivšem najboljem prijatelju. Nitko mu nije dopustio da dotakne moju djevojku, a kamoli da ju poljubi!

Iznenada sam osjetio nepoznati miris i dignuo se sa fotelje. Požurio sam do prozora i otvorio ga.

„Što je bilo?“ –čuo sam Andreu kako mi prilazi s leđa.
„Moram ići.“ –rekao sam.
„Gdje?“
„Vampiri su negdje. Ostani ovdje i ne miči se iz kuće, jasno? Sigurnija si unutra nego vani.“
„Pazi na sebe, ok?“

Poljubio sam ju, skočio kroz prozor i potrčao prema šumi iz koje je dopirao miris. Zanimalo me tko je to sada bio. U posljednje vrijeme su se vampiri stalno kretali onuda, a to mi je počinjalo ići na živce jer nije bilo nimalo dobro. Ono je bilo užasno. Morao sam paziti da netko ne ozlijedi ljude, pogotovo Andreu, i da netko ne posumnja na mene.

Pratio sam miris i ugledao Viktora kako prekriženih ruku stoji na sred ulice. Zakolutao sam očima, spremio pištolj i krenuo ljutito prema meni. Okrenuo se i osmjehnuo.

„A baš sam se pitao čiji je to smrad.“ –zakolutao sam očima. „Okupao si se?“
„Tako si simpatičan!“ –uzvratio je. „Ne, to nisam ja. Dolazi netko, a nemam pojma što!“
„Možda ne bi dolazili da tebe nema.“
„Svi mene prate, je l' da?“
„Možda su napokon shvatili da debil kojeg nikada nisu smjeli slušati i odlučili te ubiti.“
„Naravno.“
„Ako je to tako, pomoći ću im drage volje!“

Potapšao me po ramenu, a ja sam ga ljutito odgurnuo.

„Nemam vremena za igrice, Nathe.“ –rekao je. „Imamo društvo!“

Pogledao sam u daljini i ugledao nekoliko vampira kako trče prema meni. Izvukao sam pištolj iz futrole i čuo Viktorov smijeh. Pogledao sam ga prijetećim pogledom, na što je on odmahnuo glavom i potrčao prema njima.

„Ne služi ti ničemu taj pištolj, Nathe!“ –uzviknuo je i udario šakom jednog vampira.
„Želiš ga iskušati?“ –upitao sam ga udarivši nogom vampira koji je skočio na mene i upucavši ga ravno u čelo.
„Mene ne bi ni metak ubio!“
„Probajmo?!“

Nasmijao se, bacio vampira nogom na pod i okrenuo mu glavu.

„Znam što radiš Andrei!“ –nadodao je izbjegavajući udarce drugog vampira.
„A je li?!“ –upitao sam ga nervozno, dok sam pokušavao naciljati vampira koji je bio previše brz za mene.

Uspio sam ga uhvatiti za vrat, odgurnuti u stablo i zaustaviti ga prije nego mi je pobjegao. Udario sam ga šakom u glavu, probio mu prsa njome i protresao ruku kako bi komadi mesa ispali s nje.

„Znam da piješ njenu krv!“ –nastavio je.

Šokirano sam se okrenuo prema njemu, te osjetio udarac u glavu. Pao sam na pod udarivši od kamen, a jedan od preostalih vampira me uhvatio za majicu i bacio u stranu. Proklizao sam do stabla, ali dignuo se prije nego mi je on prišao. Upucao sam ga ravno u čelo.

„Znaš da se ponašaš poput kukavice?“ –upitao me Viktor.

Okrenuo sam se i vidio ga nedaleko od sebe, prekriženih ruku na prsima dok su mu ruke bile isprljane tuđom krvlju. Prišao sam mu i udario ga šakom u glavu.

„Ovo ti je zbog toga što si poljubio Andreu.“ –rekao sam mu ljutito i udaljio se od njega.

Čuo sam smijeh iza sebe, ali nisam se obazirao već sam nastavio hodati dalje. Znao sam da me Viktor želi naljutiti, ali nisam si mogao dopustiti da me izbaci iz takta.

„Što je?“ –uzviknuo je. „Bojiš se da bi mogla izabrati mene?!“
„Samo sanjaj, Vik!“ –mahnuo sam mu i nastavio svojim putem nadajući se da će šutjeti jer mi je nedostajalo dosta malo da mu otkinem glavu.