Nekoliko tjedana kasnije

Andrea

„Deseta žrtva nepoznate životinja koja hara Salemom je završila u bolnici.“ –govorila je reporterka. „Policajci i lovci pretražuju područja u kojima su pronađene žrtve, ali nema ni traga opakoj životinji koja napadna ljude! Obavještavamo sve stanovnike da se drže podalje od šuma, te da izbjegavaju šetanja u tamnim mjestima.“

Duboko sam uzdahnula i ugasila televiziju. Mjesec je dana prošlo otkad je životinja napala ljude i nitko ju nije mogao pronaći. Bilo me pomalo strah izlaziti iz kuće. Svaki put, kad bih šetala Simbu, okrenula bih se svaki put kad bih čula sitni zvuk jer sam se bojala. Iskreno sam se nadala da će tu životinju uskoro pronaći jer ne želim da još nekoga ozlijedi. Ne želim svaki dan izlaziti iz kuće moleći se da ne budem sljedeća žrtva.

„Andrea!“ –Erin je ušla u dnevni, a ja sam pogledala u nju. „Bi li mi mogla učiniti uslugu?“
„Naravno.“ –odgovorila sam i dignula se sa fotelje.
„Odi se prošetati s Holly dok ja čistim kuću, može?“

Klimnula sam glavom.

„Zaveži mi Simbu. Idem po Holly!“ –rekla sam joj i izašla iz dnevnog boravka.

Potrčala sam do njene sobe. Kao što sam i očekivala, igrala se u boxu. Erin je inače bila s njom kako ne bi bila sama i kako bi ju stalno držala na oku, a do malo prije su se igrale pa sam mogla gledati vijesti, a ne crtiće iako crtići nisu bili loši. Voljela sam ih s njome gledati, ali zanimalo me što se događalo u Salemu, da li su pronašli nekoga.

„Andy...“ –pogledala me nasmiješeno, čim sam ušla u sobu.
„Hej, malena.“ –nasmiješila sam se i ja njoj, te ju izvukla iz boxa.

Spustila sam ju na pod i obukla joj kaputić kako joj ne bi bilo hladno. Naravno, stavila sam i rukavice, šal i kapu jer je vani, previše, puhalo. Otvorila sam vrata i zajedno s njom se spustila niz stepenice, a Erin nas je već čekala kraj ulaznih.

„Zabavite se.“ –dala mi je uzicu, poljubila Holly, te zatvorila vrata kad smo nas dvoje izašle iz kuće.

Moja sestra je učila moju nećakinju da se navikne izlaziti iz kuće bez kolica, pa sam ju držala za ruku. Na sreću, našom ulicom nije prolazilo previše automobila, pa je mogla slobodno hodati po cesti dok bi Simba pazio na svaki njen korak. Svako toliko bih pogledala prema šumi koja se nalazila nedaleko od naše kuće. Nije mi bilo nimalo ugodno prolaziti onuda, znajući da je životinja bila spremna napasti još nekoga.

Ugledala sam nedaleko od sebe poznatu djevojku koja je trčala prema meni... ili đogirala. Prepoznala sam Willow po njenoj smeđoj kosi koja bi ponekad, na zrakama sunca, izgledala riđa.

„Hej, Will.“ –nasmiješila sam joj se.
„Hej.“ –stala je.

Pogledala je u Holly, pomazila Simbu, a zatim pogledala u mene, te ponovno u drugu stranu. Nakrivila sam glavu ne shvaćajući što se dogodilo. U posljednje vrijeme je bila distancirana, rijetko pričala sa mnom, i izbjegavala moj pogled.

„Što se s tobom dogodilo?“ –upitala sam ju.
„Spavala sam s Koleom!“ –zatvorila je oči i duboko uzdahnula.

Gledala sam u tišini u nju. Nije mi smetalo što je spavala s mojim bivšim dečkom jer ipak on i ja više nismo bili skupa, mjesecima. Imala sam drugog dečka, a on je bio sam i bilo je normalno da je tražio druge cure, ali... Unatoč tome sam se osjećala čudno.

„Tako mi je žao, Andrea!!!“ –odmahnula je glavom i prislonila ruku na čelo. „Ja... Ja... Desilo se! Oboje smo popili previše. Njegova je kuća bila bliža gradu, a nitko od nas dvoje nije vozio! Otišli smo kod njega... Bože! Ne znam kako te mogu gledati u oči!“
„Will...“ –nasmiješila sam se. „Kole i ja smo gotova priča! Nemaš se zbog čega ispričavati!“
„Imam, Andy! Ono se nije smjelo dogoditi! Tvoj je bivši dečko.“
„Upravo tako – bivši! Sada sam s Nathanielom i doista mi ne smeta.“

Odmahnula je glavom.

„Zbilja?“ –promrmljala je.
„Zbilja!“ –nacerila sam se.

Spustila je pogled.

„Dođi!“ –pokazala sam joj gestom ruke.

Duboko je uzdahnula, a ja sam ju snažno zagrlila i potapšala po ramenu. Jest da sam se pomalo čudno osjećala, ali ono što je bilo sa Koleom i mene je davna prošlost i nitko, osim Nathea, mi ne treba.

„Volim te, znaš?“ –promrmljala je.
„Volim i ja tebe!“ –nasmiješila sam se. „A sada se nastavi rekreirati!“

Nasmiješila mi se, poljubila me u obraz i potrčala od mene. Odmahnula sam glavom i nastavila se šetati s Holly koja je veselo trčala po cesti dok ju je Simba promatrao mašući repom.

Nathaniel

„Moramo otkriti tko je to, Vik.“ –odmahnuo sam glavom.
„Ja, zapravo, čekam da tratinčice narastu.“ –rekao je ironičnim glasom.

Zakolutao sam očima, duboko uzdahnuo i nagnuo na naslonjač. Zamišljeno sam gledao ispred sebe dok sam, krajičkom oka, vidio kako Viktor puši svoju četvrtu cigaretu u dvadeset minuta. Cijeli dnevni boravak je bio pun dima, a to me iritiralo. Nisam mu ništa rekao jer su mi na pameti bile pametnije stvari kao npr.: Kako pronaći vampira koji ubija u našem gradu?

Viktor i ja smo svašta pokušali. Po noći, dok bi Andrea spavala, tj. dok bi Salem spavao, jurili bismo šumama i pokušavali pronaći nešto što bi nas moglo odvesti do nje ili njega. Nismo mogli dopuštati nekom vampiru da uništava mirnoću ovog grada.

Začudilo me što mi je Viktor pomagao. Nisam tražio njegovu pomoć, ali ponudio mi se. Mjesec dana smo se družili, prepirali svaki dan, ali i dalje me čudilo što je je bio uz mene. Ponekad sam razmišljao o tome kako se doista promijenio, a ponekad mi je to bilo nemoguće.

„Pokušali smo sve, Nathe!“ –pogledao je nervozno u mene i ispuhao dim. „Tražili smo ih čak izvan grada, ali toliko su vješti da im ne možemo ući u trag!“
„Vješti ili ne, oni grizu ljude.“ –nadao sam.
„A ja sam mislio da se igraju!“
„Prekini mi odgovarati tako ironično!“
„A ti mi prekini govoriti ono što znam! Nisam kreten!“

Zakolutao sam očima. Prekrižio je noge, podignuo glavu i ponovno ispuhao dim.

„Ako ovako nastave...“ –započeo je. „Mogli bi pretvoriti nekoga u vampira!“
„Ne razumijem kako već nisu.“ –pogledao sam u njega.
„Možda zato što su tri prokrvarila do smrti, a izgleda da su se od ostalih namjeravali samo malo nahraniti. Čudi me što se nitko nije vratio! Znaš kako to ide, je l' da?“
„Mislim da ti to bolje znaš!“
„Čovječe, Nathe, zar ne vidiš da sam se promijenio?! Čak ti kradem boce krvi!“

Zakolutao sam očima i pogledao u drugu stranu.

„Zar ti je toliko teško povjerovati mi?!“ –uzvratio je nadureno.

Klimnuo sam glavom. Želio je nešto reći, ali mahnuo je rukom, stavio novu cigaru u usta i zapalio ju. Zvono na vratima se oglasilo, pa sam se dignuo sa trosjeda, uzeo Viktoru cigaru iz ruke i ugasio, te krenuo laganim korakom prema ulazu.

„Pušenje ubija!“ –viknuo sam.
„Opa, vidi, ja sam živ, hej! Hvala ti što si mi to spomenuo!“ –uzviknuo je i on.

Nasmijao sam se i otvorio vrata, a pred sobom sam ugledao Andreu.

„Hej.“ –osmjehnula mi se.
„O, hej...“ –začuđeno sam pogledao u nju. „Nisam te očekivao ovdje!“

Pogledao sam iza sebe nadajući se da je Viktor nestao. Nije smjela znati da se on i ja družimo jer bi onda znala da nešto ne valja. Dobro me poznavala i odmah bi povezala da nešto tajimo od nje pošto je znala da se ja nisam namjeravao družiti s njome.

„Drago mi je što ti je drago što me vidiš.“ –rekla je ironično.
„Drago mi je!“ –povukao sam ju k sebi i poljubio. „Ali nisam te očekivao!“

Pogledala me sumnjičavim izrazom lica.

„Nešto mi smrdi po cigarama!“ –rekla je iznenađeno.

Oblikovao sam usta u slovo o, a ona je prošla kraj mene i ušla u dnevni boravak. Duboko sam uzdahnuo, zatvorio vrata i otišao za njom. Pogledala me iznenađeno, a zatim svoj pogled uperila u njega.

„Što on radi ovdje?“ –uperila je prst u njega.
„Eto, gubim vrijeme jer nemam druge zanimacije!“ –odgovorio je osmjehnuvši se.
„Viktor...?“ –pogledao sam u njega. „Nemoj.“

Zakolutao je očima.

„Što se događa?!“ –prekrižila je ruke na prsima.
„Ili ćeš joj ti reći ili ja.“ –uzvratio je Viktor.

Uzdahnuo sam.

„Ono što napada ljude...“ –započeo sam. „Nije životinja.“

Šokirano je pogledala u mene.

„Ti!“ –ljutito se okrenula prema Viktoru. „Jesi li ti normalan?“
„Što?!“ –zbunjeno je pogledao u nju.

Krenula ga je udariti šakom, ali ju je on zaustavio i gurnuo na trosjed. Ljutito je maknula kosu sa očiju i bijesno pogledala u njega.

„Urazumi ovu tigricu!“ –rekao je. „Iako je seksi!“

Udario sam ga po glavi.

„Nije on!“ –sjeo sam kraj nje.
„Nego?“ –pogledala me iznenađeno.
„Dobro pitanje!“
„Ne znate tko je to učinio?!“
„Bravo, Sharlock!“ –Viktor je pljesnuo. „Tražimo ga ili ju mjesec dana, ali nemamo tragova!“

Iznenađeno je pogledala u oboje. Ponovno se oglasilo zvono na vratima. Viktor je podignuo ruku i izašao iz dnevnog, a ja sam pogledao u Andreu koja me nesigurno promatrala.

„Nathe!“ –uzviknuo je.

Dignuo sam se sa trosjeda i izašao odande. Šokirao sam se kad sam vidio da Viktora kako stoji kraj vratiju i promatra me ozbiljnim izrazom lica. Pogledao sam u djevojku koja je stajala pred njim i promatrala me osmijehom od uha do uha.

„Nedostajala sam ti?“ –upitala me veselo.

Poznavao sam dobro njene duge, plave kovrče, a zelene oči su me promatrale velikim veseljem. Čuo sam korake iza sebe i pogledao u Andreu koja me iznenađeno promatrala.